
Ранка Станковић, ванредни професор
Ранка Станковић је ванредни професор на Катедри за примењену математику и информатику, Рударско-геолошког факултета, Универзитета у Београду. Предаје неколико курсева који су везани за информатику и геоинформатику, семантички веб, програмирање за лингвисте, екстракцију информација и репрезентацију знања. Такође има међународно искуство у предавању на летњим школама и у програмима гостујућих предавача. Њено поље истраживања обухвата инжењеринг природног језика, семантички веб, лексичке ресурсе, управљање геоинформацијама и дубоко учење. Она је руководилац Рачунарског центра Рударског одсека, шеф Катедре за примењену математику и информатику, председник Техничког комитета A037 Терминологија при Институту за стандардизацију Србије и потпредседник Друштва за језичке ресурсе и технологије (ЈеРТех). Објавила је више од 130 радова у часописима и зборницима научних конференција и учествовала је у неколико међународних и националних пројеката. Развила је неколико практичних система и алата за обраду природног језика и учествовала у развоју лексичких и језичких ресурса за српски језик.
Оливера Китановић, научни сарадник
Оливера Китановић је инжењер информационих система (Универзитет у Београду, Факултета организационих наука, Катедра за информационе системе и технологије), и доктор наука у области рударског инжењерства (Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет). Докторат се односи на развој онтологије ризика изведене из наративних текстова. Од 2002. године запослена је у Рачунарском центру на Рударско-геолошком факултету, у периоду од 2002-2018 као администратор системског софтвера и мрежних комуникационих ресурса, а од 2018. године као дизајнер информационих система и софтвера. Има експертизу у управљању знањем, великим подацима, дигиталним библиотекама, онтологијама и информационим системима, и тренутно је укључена у управљање NLP скуповима података (дигиталне библиотеке и терминолошке базе података). Води развој и одржавање информационог система факултета, веб сервиса и веб сајта. Њено тренутно истраживање обухвата употребу ВЕ за разрешење значења речи и његову примену, посебно за повезивање именованих ентитета са базама знања као што су Wikidata и Geonames.
Михаило Шкорић, научни сарадник
Михаило Шкорић, доктор наука – Инелигентни системи, рођен је 1992. године у Београду. Године 2011. уписао је Филолошки факултет Универзитета у Београду, смер Језик, књижевност и култура, Катедру за библиотекарство и информатику. Дипломирао је 2015. године са просечном оценом 8,65. Исте године уписао је мастер студије и завршио их 2016. године са просечном оценом 10,00. У октобру 2016. године уписао је Интердисциплинарне докторске студије, модул Интелигентни системи, на Универзитету у Београду. Тема његове дисертације „Композитне псеудограматике засноване на паралелним моделима српског језика“ фокусирана је на примену модела језика заснованих на дубоком учењу за евалуацију српских текстова, одбрањена је 2023. године. Од маја 2017. године ради на Рударско-геолошком факултету Универзитета у Београду, у области софтверског и системског инжењеринга у рачунарском центру Рударског одсека. Његово истраживање је у великој мери усмерено на језичке моделе подржане вештачком интелигенцијом.
Александра Томашевић, научни сарадник
Александра Томашевић је научни сарадник на Универзитету у Београду, Рударско-геолошком факултету, где је стекла дипломе основних и мастер студија. Докторску дисертацију „Развој модела за управљање документацијом рударских пројеката“ на Рударско-геолошком факултету одбранила је 2018. године. Њена област истраживања су корпусна лингвистика и дигиталне библиотеке, са посебним фокусом на развој система за управљање рударском документацијом користећи технологије обраде природног језика, које интегришу текстуалне, лексичке, семантичке и терминолошке ресурсе, омогућавајући напредно претраживање докумената и екстракцију информација. Саставила је српски рударски корпус и дигитализовала неколико терминолошких речника. Члан је тима за развој система за управљање пројектном документацијом Електропривреде Србије. Објавила је 27 радова у часописима и зборницима научних конференција. Члан је Друштва за језичке ресурсе и технологије (ЈеРТех) и Српског рударског друштва.
Љиљана Колоња, научни сарадник
https://orcid.org/0000-0002-3132-4943
Др Љиљана Колоња је научни сарадник Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду, где је докторирала дисертацијом „Систем пословне интелигенције за управљање заштитом на раду у рударској индустрији“. Њено истраживање ставља акценат на кључне предности употребе онтологије као технике за презентацију знања и управљање кодираним знањем. Љиљана Колоња учествовала је у више научно-истраживачких пројеката који се односе на примену нових информационих технологија у рударству, као и на изради пројеката везаних за пројектовање информационих система. У оквиру научно-стручне делатности Љиљана Колоња објавила је 36 радова, а коаутор је и монографије. Област њеног истраживања су онтологије домена, дигитализација, управљање знањем, терминологија и пословна интелигенција. Члан је Друштва за језичке ресурсе и технологије (ЈЕРТЕХ) и Српског рударског друштва.
Биљана Рујевић, научни сарадник
Биљана Рујевић је научни сарадник на Универзитету у Београду, Рударско-геолошком факултету. Докторску дисертацију ”Речници у дигиталном окружењу – информатичка подршка за српски језик” одбранила је 2022. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду, а основне и мастер студије на Катедри за библиотекарство и информатику истог факултета. У научном раду бавила се корпусном лингвистиком, електронском лексикографијом и дигиталним репозиторијумима. Радила је на изградњи корпуса из геолошког домена ГеоСрпКор и више паралелних корпуса, као и проширењу Морфолошких речника српског језика. Аутор је преко 20 радова и саопштења на конференцијама. Секретар је Друштва за језичке ресурсе и технологије (ЈеРТех).
Милош Утвић, доцент
https://orcid.org/0000-0002-6909-9382
Милош Утвић је дипломирао на Математичком факултету, Универзитета у Београду, где је успешно одбрануо магистарски рад „Коначни аутомати у деривацији именица“. Године 2001. почео је да ради на Филолошком факултету, Универзитета у Београду, на Катедри за библиотекарство и информатику. Године 2014. успешно је одбранио докторску дисертацију „Изградња референтног корпуса савременог српског језика“ на Филолошком факултету, Универзитета у Београду и постао доцент на истој Катедри. Милош је члан следећих удружења: Групе за језичке технологије (HLT) на Универзитету у Београду; Комитета за корпус језика у Одбору за стандардизацију српског језика, Српска академија наука и уметности (САНУ); Друштва за језичке ресурсе и технологије ЈеРТех. Члан је уређивачког одбора часописа Инфотека, Часописа за дигиталну хуманистику (DOI уредник). Такође има две деценије искуства у развоју језичких ресурса, алата и модела за српски језик.
Милица Иконић Нешић, асистент
https://orcid.org/0000-0002-0835-8889
Милица Иконић Нешић је асистент на Филолошком факултету, Универзитета у Београду, на Катедри за библиотекарство и информатику. Интердисциплинарне докторске студије, модул Интелигентни системи, на Универзитету у Београду уписала је октобра 2021. године. Дипломирала је на Математичком факултету, Универзитета у Београду, на модулу Теоријска математика и примене са просечном оценом 9,27. Мастер рад је одбранила 2020. године на Математичком факултету, Универзитета у Београду, са просечном оценом 10,0. У периоду 2018-2020. била је асистент на Одсеку за математичку анализу, Математичком факултету, Универзитета у Београду. Њена област истраживања обухвата математику, обраду природног језика, рачунарску лингвистику, машинско учење и дубоко учење примењено на развој алата, ресурса и модела за српски језик.
Јована Рађеновић, асистент
https://orcid.org/0000-0002-2707-3870
Јована Рађеновић је асистент на Катедри за примењену математику и информатику, Рударско-геолошког факултета, Универзитета у Београду, где учествује у реализацији курсева из области математике, информатике и програмирања. Тренутно је на докторским студијама на Математичком факултету Универзитета у Београду, где је завршила и основне и мастер студије на смеру Примењена математика. Током студија стекла је практично искуство кроз стручну праксу на Математичком институту Српске академије наука и уметности (миСАНУ), што је значајно допринело њеном научном и истраживачком развоју. Њена академска путања обухватила је курсеве из машинског учења и бројне курсеве програмирања, што је подстакло њено интересовање за обраду природног језика (NLP). Захваљујући томе, активно учествује на истраживачким пројектима и научним скуповима посвећеним овој области, а свој рад је представила на више конференција и семинара.